Značaj vazduha



Pluća su, uz kožu, jedini organ koji je direktno izložen štetnom uticaju spoljašnje sredine. Da bismo pluća sačuvali od loših posledica, potrebno je, pre svega, da udišemo čist vazduh, jer je on osnov za zdravlje i život ljudi.
Vazduh je za čoveka glavni izvor kiseonika, koji ima približno 20% udela u masi pored azota koga ima najviše, ugljen-dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća. Problemi nastaju kada se odnos pojedinih gradivnih elemenata vazduha naruši u korist onih supstanci koje negativno utiču na zdravlje ljudi.

Vazduh u atmosferi je zagađen pre svega «tekovinama» civilizacije i na taj segment se deluje na globalnom nivou u okviru mogućnosti, a često i ograničeno interesima pojedinih sfera društva. Ono što na lokalnom nivou privlači posebnu pažnju su istraživanja koja pokazuju da je vazduh u našim domovima i radnom mestu iznenađujuće zagađen i predstavlja sve veći problem današnje civilizacije. Prema nekim istraživanjima, nivo štetnog vazduha u zatvorenim prostorima može dostići i višestruku vrednost od onog u atmosferi. Čovek u roku od samo jednog sata u svoja pluća udahne više od 0.5m3 vazduha punog bakterija i virusa.

Kako to sve deluje na ljudski organizam?

U uslovima velikog aerozagađenja dolazi do slabosti sluzokože disajnih organa i njene podložnosti bakterijskim i virusnim infekcijama. To je čest uzrok pojave bronhitisa i bronhijalne astme, kao alergijski odgovor pluća na štetne faktore iz spoljašnje sredine. Organizam reaguje stvaranjem mukoznih naslaga, grčem disajnog puta i otežanim disanjem. Posebno štetna posledica je da prečistači naših bronhija ne mogu da obave svoju funkciju. Alveole, mesto gde treba da se obavi razmena gasova, takođe se pune sekretom i ova najvažnija funkcija ne može da se obavi.
Da bi svaka ćelija našeg organizma pravilno funkcionisala, a time i svaki organ obavio svoju funkciju, neophodan je kiseonik. Vazduh koji udišemo prolazi kroz gornje disajne puteve i stiže u bronhije, na čijoj sluznici se nalaze sitne trepljice, čija je funkcija slična dlačicama u nosu, da prečiste najsitnije čestice vazduha. Svojim oscilacijama one potiskuju čestice prašine i sluz, koje su dospele u sitne bronhiole ka širim bronhija da bi ih izbacile iz pluća.

Čist vazduh za zdrav život



Uticaj zagađenja na kardiovaskularni i respiratorni sistem dece proučavan je detaljno, 
ali se manje zna o uticaju udisanja zagađenog vazduha na mozak. Na Harvardu je rađen eksperiment čiji rezultat pokazuje da deca koja žive u delovima grada u kojima je gust saobraćaj postižu lošije rezultate na testovima inteligencije i pamćenja od dece koja udišu čist vazduh živeći u zdravijim sredinama, bez mnogo saobraćaja u blizini svojih kuća.




Najčešći izvori zagađenja vazduha u domaćinstvima su:

- higijenska sredstva za čišćenje kanalizacijskih odvoda, presvlaka, zavesa, tepiha, podova, nameštaja kao i boje i lakovi,
- bakterije i virusi, samo 10% svih prehlada je uzrokovano spoljašnjim  vazduhom, dok u 90% slučajeva uzročnik u zatvorenom  prostoru,
- buđ, danas spada u opasnije zagađivače vazduha zatvorenih prostora u jesen, zimu i proleće; izazivaju alergije, sinusne glavobolje, umor, iritabilnost, depresiju, reumatoidni artritis,
- grinje, veliki broj alergija kod ljudi posledica je udisanja prašine sa izmetom grinja i drugih čestica; mogu biti odgovorne za iritaciju i infekciju očiju, uha, grla i nosa, napade astme, alergije, umor…
- polen, sezonskog je karaktera i najčešće dolazi od trava, cveća, korova i drveća; često je to alergijska reakcija na ambroziju, lesku, joju, brezu, bor,čempres, divlji kesten, kanadsku topola…
- duvanski dim.

 
Uprkos stalnom spoljašnjem zagađenju vazduha, on je često boljeg kvaliteta od onog unutar prostorija, jer se spoljašnji vazduh stalno prirodno pročišćava.

Negativni joni i njihov uticaj



Unos kiseonika u organizam od vitalnog je značaja za zdravlje ljudi. Glavnu ulogu u “sprovođenju” kiseonika u naš organizam imaju tzv. negativni joni.

U atmosferi nastaju električki nabijene čestice (molekuli) tzv. joni nastali prirodnim zračenjem Zemlje i Sunca, dejstvom kiše i vetra. Mogu biti pozitivni i negativni. Pozitivni joni spajaju razne nečistoće u vazduhu, a sadržani su u dimu, prašini i raznim drugim hemijskim zagađivačima koji stalno ulaze u našu okolnu atmosferu. Ima ih kao posledica rada većine kućnih električnih aparata, od televizora do usisivača.

Srećom, u atmosferi se stvara više negativnih jona, jer površina zemlje sadrži višak elektrona. Bez prisustva negativnih jona došlo bi do gušenja, jer bez njih kiseonik ne bi mogao da prodre u organizam. U stvari, neutralni molekuli kiseonika – bez elektriciteta – ne raspolažu potrebnom energijom da bi prošli membranu alveole i tako stigli u krv. Negativni jon može da veže za sebe 70 - 80 molekula neutralnog kiseonika, koji uz pomoć snage jona stiže do krvi. Zato se oksigenizacija bolje vrši kada smo na svežem vazduhu, u prirodi, jer je taj vazduh bogat negativnim jonima.

Direktan pozitivan uticaj na bolesti kao što su astma i bronhitis, ogleda se na sledeći način. Pluća ljudi presvučena su bezbrojnim minijaturnim izraslinama (oko 300 miliona) u obliku dlačica koje vibriraju velikom brzinom (oko 800 vibracija u minuti) i koje odbacuju nečistoću koja uđe u njih. Vibracije su od velike važnosti za pravilnu funkciju odbrambenog mehanizma pluća. Prisustvo pozitivnih jona usporava vibracije, čak ih i zaustavlja tako da dolazi do gušenja. Nasuprot tome, negativno naelektrisani joni se odbijaju i ubrzavaju vibracije što ima za posledicu brže čišćenje i zaceljivanje disajnih puteva.
Energija koju emituju negativni joni dovodi do izvesne psihičke i fizičke blagodeti po ljudski organizam, pa ih još nazivaju i vitaminima iz vazduha.

U zatvorenim prostorijama postoji neravnoteža između količine pozitivnih i negativnih jona što dovodi do postepenog narušavanja odbrambenog mehanizma čoveka. 

Haloterapija postiže mnogostruko veći broj negativnih jona nego što se to može naći u prirodnim uslovima. Sama terapija doprinosi njihovom stvaranju prilikom drobljenja čestica soli, zbog jakog mehaničkog uticaja, čestice soli primaju negativan naboj i veliku kinetičku energiju. Kod međusobnog delovanja sa molekulima vazduha dolazi do njihove aeronizacije. Bogate mikročestice soli i kiseonika tako dolaze u sve disajne organe čime vraćaju njihovu punu funkciju za zdrav životu svakog čoveka.

Negativni joni povećavaju protok kiseonika u krv što rezultira raznim pozitivnim efektima kao što su:

 - brži oporavak od fizičke iscrpljenosti i umora,
 - smanjenjem pospanosti i povišenjem mentalne energije u organizmu,
 - stabilizacija funkcija mozga, opuštanjem i smirenošću,
 - pročišćavanje krvi povećanjem nivoa kalcijuma i natrijuma,
 - normalizuje PH ravnotežu,
 - ojačava imunološki sistem,
 - pojačavaju vitalnost mišićnog tkiva,
 - pospešuju proizvodnju probavnih enzima.


kontakt:
011/3376-829
060/5151-265
adresa:
Knez Danilova 22,
Beograd
 
VREME I DATUM
VREMENSKA PROGNOZA